Православно богослужење већ две хиљаде година свакога дана оприсутњује целокупну историју Цркве Христове, од најаве рођења Спаситеља, па надаље, до Силаска Светога Духа на Апостоле и Другог Христовог Доласка. Кроз дневни, седмични и годишњи циклус богослужења Црква оприсутњује све Јеванђеље овде и сада. Тако смо и ми живи учесници јеванђелских догађаја и сведоци Христовог живота.

Надахнути Духом Светим, богомудри Оци Цркве су у том смислу и саставили празничне службе у којима певамо: Дјева данас Натприродног рађа…, Христос данас васкрсе из мртвих…итд. Кроз православно богослужење спаја се време ово и време оно у једно исто време и тако се врши освећење времена и простора.

Но, не само од најаве рођења Спаситеља, пре две хиљаде година, него од постања света – У почетку створи Бог небо и земљу (1.Мој.1,1) – кроз православно богослужење освећује се сав континуум простор-време. А то, да се освећује, значи да се припрема за вечност, да се преображава и приноси Творцу као уздарје, да се тка у вечност док се једнога дана потпуно не утка у вечност царства Христовог. Тада ће прошлост, садашњост и будућност бити заједно, бити једно, једна стварност – вечита садашњост.

Када свештеник изговори речи: Благословено царство Оца и Сина и Светога Духа… време стаје, прошлост ишчезава, будућност губи смисао, простор и сва творевина се преображава и на сцену ступа садашњост.

У време оно које је било и у време оно које ће бити ступа вечита садашњост. 

архимандрит Тимотеј
Настојатељ манастира Вазнесења